Kako se upravlja rizikom u prop trejding firmi
Međutim, pronaći tu ravnotežu nije jednostavno. Ne postoji univerzalno rešenje. Prop firme moraju da iskoriste sve dostupne alate kako bi izgradile višeslojni sistem zaštite, u kojem svaki sloj ima zadatak da neutrališe određeni tip rizika.
Već u fazi selekcije trejdera kroz tzv. „challenge“ odnosno izazov, kompanije se opredeljuju za disciplinu i stabilne rezultate. Kada kandidat uspešno završi izazov, njegovo trgovanje se automatski nadgleda od strane rizik menadžment tima firme. Na kraju, način raspodele sredstava favorizuje one trejdere koji razmišljaju dugoročno — maratonce. Što je trgovanje postojanije i stabilnije tokom vremena, to se nalog više skalira. U nastavku ćemo detaljnije razmotriti sve ove aspekte.
1. Izazov
Izazov predstavlja prvi nivo zaštite kapitala prop trejding kompanije. Bez obzira na to koliko je trejder talentovan, ako ne zna da kontroliše rizik, ne može postati deo tima. Inženjeri često kažu: pouzdanost sistema određuje njegova najslabija karika — i ta logika se u potpunosti primenjuje i u trejdingu.
Ovde nema izuzetaka. Ako se bira između trejdera koji povremeno beleži hiljade procenata godišnjeg prinosa, ali bez stabilnosti, i trejdera koji dosledno ostvaruje 5% mesečnog profita — prop firma bira ovog drugog. On je taj koji će postepeno dobijati sve više kapitala na upravljanje.
Na primer, deset takvih „radnika“ može dobiti na raspolaganje ukupno do 20 miliona dolara, bez ozbiljnog uticaja na njihovu psihologiju. Sto takvih trejdera — do 200 miliona dolara. Prop kompanije retko prelaze te granice, jer upravljanje tolikim obimom postaje operativno veoma zahtevno. Upravo zato se izazovi ne ublažavaju — pravila ostaju čvrsta.
Trejder mora biti sposoban da prilagodi svoju strategiju. Ako su pravila izazova ograničenje dnevnog gubitka na 5%, a ukupnog gubitka na 11%, ta pravila se ne smeju kršiti. Ako se tržišni uslovi promene, strategija se ponovo prilagođava. Samo oni koji pokažu disciplinu i fleksibilnost, idu dalje.
2. Automatska ograničenja
Na sledećem nivou, kada u trgovanju učestvuju sredstva same kompanije, aktivira se automatizovani sistem zaštite. U zavisnosti od uslova finansiranog naloga (kapital, veličina pozicija, dozvoljeni nivo rizika), sistem prati trgovanje u realnom vremenu. Ako dođe do prekoračenja limita, sistem automatski reaguje: zatvara poziciju, blokira trgovinu do sledećeg dana, ili preduzima druge predviđene akcije. Rad automatske zaštite kontinuirano nadgledaju stručnjaci rizik menadžment tima.
3. Zaštita kroz raspodelu kapitala
Još jedan nivo zaštite jeste način na koji se raspodeljuju sredstva i nagrađuju trejderi. Nagrađivanje ne podrazumeva samo podelu profita — iako procenat koji trejder zadržava može ići i do 90%, što već samo po sebi stimuliše kvalitetno trgovanje.
Međutim, još vredniji zaštitni mehanizam jeste sistem skaliranja naloga. Na primer, ako trejder dva uzastopna meseca ostvaruje profit od najmanje 10%, kapital kojim trguje se uvećava za 40%. Trejder tako ima jasan motiv da trguje stabilno i dosledno.
Nakon 6 meseci trgovanja sa prosečnim mesečnim prinosom od 5%, kapital dat na upravljanje raste za 174%. Posle 12 meseci — za čak 651%. Što je kriva prinosa ravnija i stabilnija, to kompanija više kapitala poverava trejderu. Naravno, i skaliranje ima svoj gornji bezbednosni prag — obično između 1 i 2 miliona dolara.
