Лик Волберга каже да је једне ноћи добио 2,5 милиона долара. Али сада има велики дуг. Френк покушава да процени да ли му може веровати и каже: „Ако добијеш 2,5 милиона, сваки будала зна шта да ради. Купи кућу. Јефтин аутомобил. Остало стави у банку на 3–5% годишње. И остатак живота живиш на нивоу – 'мрш'.”

Ако ти неко сада каже да урадиш нешто што ти се не свиђа – кажеш: „мрш“. Ако те шеф изгрди – „мрш“. То је основа. Данас се то зове финансијска независност. У овој сцени, Френк размишља као бизнисмен, инвеститор, трејдер. А Џим – као коцкар.

Лик Волберга добија новац. Клади се. Побеђује. Али уместо да отплати дуг, одлази у илегални казино. Холивуд воли срећне крајеве. Џим побеђује. Свима плаћа. Каже да више није коцкар. И на крају филма – трчи ка слободи.

1. Различити циљеви

Коцкари имају психолошку особину. Често потиче из детињства. На пример, родитељи игноришу успехе, али строго грде за неуспехе. Дете учи да пажњу добија само кроз пораз.

Одрасла особа са таквом когнитивном изобличеношћу упада у замку. Када се сретне са коцком, ужива у губитку. Што је губитак већи, веће је задовољство. Тешко је престати. Сви желе пажњу. Психолог може помоћи да се превазиђу овакве деструктивне шеме.

Трејдер не тражи задовољство. Његов циљ је приземан: да дође до нивоа „мрш“. И он има рањивости. Као и сви. Али их побеђује кроз дневник и систем трговања. Као боксер, свесно прихвата ударце да открије своје грешке. Исправи их. И угради заштиту у систем.

Можда се разлика не види одмах. Али она је огромна. Коцкар ужива у игри – не може да стане. Трејдер напорно ради. Али га занима конкретан износ. Ако му га понуде – престаће. Коцкар вероватно неће. Он живи да би играо.

2. Изузетак потврђује правило

Увек има изузетака. Али они само потврђују правило. Едвард Торп је професор математике, доктор и коцкар. Не игра са другима – има своје узоре. Торп је систематски побеђивао казина у блекџеку и чак у рулету.

Пре њега то је било немогуће. Али је Торп створио победнички систем и објавио га у књизи „Beat the Dealer“. Научна заједница је потврдила његове прорачуне. И поставио је темељ многим успешним играчима будућности.

Торп је био признат и на берзи. Знањем вероватноће постао је пионир у опцији. Тешко га је назвати коцкарем у лошем смислу. Пре је бизнисмен који се случајно нашао у свету коцке.

Његова прича показује разлику између трејдера и коцкара. Трејдер прво проналази начин да победи. Тестира га. Тек онда ризикује новац. Коцкар не. Он улази у игру без стварних шанси.